Више од азбуке – Међународни дан писмености

Када се 8. септембра обележава Међународни дан писмености, у школама се најчешће говори о азбуци, Вуку Караџићу и важности читања књига. Међутим, писменост у 21. веку одавно је прерасла оквире простог препознавања слова и потписивања. Данас, бити писмен значи разумети свет око себе, критички размишљати и сналазити се у дигиталном простору.

Функционална писменост подразумева способност да прочитани текст разумемо и применимо у свакодневном животу. Више од једне трећине ученика у Србији не достиже основни ниво писмености у читању и математици. То значи да наши ђаци умеју да прочитају лекцију, али имају озбиљне потешкоће да из ње извуку закључак, препознају главну поруку или примене то знање за решавање неког практичног проблема. Томе можемо придодати и изазов дигиталне писмености. Док су с једне стране млади стално на телефонима и друштвеним мрежама, истраживања показују да превелики број грађана и младих поседује само површне дигиталне вештине. Велики број ученика користи технологију искључиво за забаву, док им недостају вештине критичког мишљења и медијске писмености. Изгледа да проблем није у томе што деца не желе да уче, већ у томе како уче.

Међународни дан писмености не би требало да буде само један дан у години када се подсећамо прошлости, већ тренутак када предузимамо кораке за будућност. Свака прочитана књига мимо школске лектире, свака критички преиспитана информација са интернета и сваки труд да се изразимо јасно и правилно, корак су ка томе да наша статистика постане боља, а наше друштво зрелије. Писменост је слобода, а та слобода почиње у нашим школским клупама.

У том духу слободног изражавања и формулисања, настали су панои ученика наше школе рађени у оквиру Обогаћеног једносменског рада (наставница која је реализовала активност је Данијела Брђовић).

5