Језички осећај испред декрета: Ученици наше школе истраживали родну равноправност у језику

Ученици одељења II-1 и II-2 Гимназије у Врњачкој Бањи учествовали су током октобра 2026. у занимљивом лингвистичком истраживању на тему „Родна равноправност у језику: Називи занимања у женском роду“. Истраживање је спроведено у оквиру Обогаћеног једносменског рада (наставница која је организовала и реализовала активност је Данијела Брђовић). Кроз спој теоријске анализе и емпиријске анкете, којом је обухваћено 38 ученика истог разреда, наши ђаци су изнели свој став по питању социјалних фемининатива и родно осетљивом језику.

Истраживање је покренуто са циљем да се утврди како ученици процењују женске називе занимања, који критеријум им је пресудан при избору речи и да ли употребу ових облика повезују са борбом за родну равноправност.

Анализа одговора донела је врло јасне и занимљиве показатеље о језичким навикама средњошколаца:

Начелна подршка: Већина ученика (73,7%) сматра да жене које обављају одређена занимања треба именовати посебним називом у женском роду.

Изазов „неприродности“: Чак 73,7% испитаника наводи да им поједини новији или административно наметнути женски називи (попут психолошкиња, деканка, теолошкиња) звуче неприродно.

Критеријум звучности: При избору облика, највећи број ученика (57,9%) истиче еуфоничност, односно природност и то како реч звучи, као најважнији фактор. Граматичка правилност је на другом месту са 18,4%.

Веза са равноправношћу: Највећи број ученика (73,7%) верује да је употреба социјалних фемининатива само делимично повезана са друштвеном равноправношћу полова.

Рад је детаљно описао расцеп између административно-правних тежњи да се женски облици уведу у све сфере и става званичних језичких институција, попут Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика. Закључак овог ученичког пројекта јесте да се језик не може успешно мењати административним декретима.

Целокупан рад је доступан у пдф формату.